history
Логор Бањица и Завод за принудно преваспитање омладине
У „Политици” је донедавно објављиван фељтон „Тајне Завода за принудно васпитање омладине 1942–1944” историчара Александра Стојановића. Аутор је у првом делу фељтона обрадио тему Бањичког концентрационог логора и његовог функционисања као великог мучилишта и стратишта свих српских антифашиста и родољуба различитих политичких убеђења, као што су били скојевци, комунисти, партизани, монархисти-четници и други симпатизери антихитлеровске коалиције тј. обични грађани и сељаци, који се нису дали покорити немачком окупатору и нису хтели да му служе као марионете и колаборанти.
TL;DR
- The Banjica concentration camp, established on July 5, 1941, by the German Gestapo, operated as a major site of torture and execution for anti-fascists in occupied Serbia.
- The camp was run by Serbian collaborationist forces, including the Special Police, the Nedić regime's Serbian State Guard, and Ljotić's 'Zbor' organization.
- Prisoners were categorized into those sentenced to death, those sent for forced labor or to German camps, hostages, and minors for 're-education'.
- A total of 24,000 individuals passed through the camp, with 4,166 documented deaths, including men, women, and children.
- After the war, collaborators like Svetozar Vujković and Božidar Bećarević were handed over to Tito's authorities, tried for war crimes, and sentenced to death.
- The article questions the motives behind the prolonged trials of some collaborators, suggesting their knowledge was utilized by the post-war security services.