Посебно поглавље нашег сликарства
Сликар Михаило Ђоковић Тикало је први у нашу уметност увео дух „холандског сликарства”, ону чудновату линију бројгеловско-бошовског осећања живота: да из тих предела долази помисао о ужасима света. Када сам својевремено писао о Тикаловом сликарству, навео сам реченицу Олдуса Хакслија: „Свет је ужасно место.” Желео сам тиме да кажем да је Тикало посебно поглавље нашег сликарства. А то наше сликарство је – поред утицајâ која је прихватало из тадашњег европског света – имало посебно место у Европи (Надежда Петровић, Дадо Ђурић, Миљенко Станчић, Љуба Поповић, Владимир Величковић, на пример). Али ми овде, а и они у Европи, нисмо имали – једни жеље, а други снаге – да једни од других прихватимо велике дарове. Нисмо се разумели, па је наш допринос савременој уметности остао у сенци свих збивања и таласања у оним временима. Због тога је и Тикалово сликарство остало на маргини, несхваћено у свим уметничким „лудоријама” којима „савремена уметност” дан-данас не оскудева.