Било једном у „Политици”: скице за портрет редакцијског живота

Кћерка и зет су ми јесенас из Њујорка донели мноштво снимака са острва Елис – „капије наде” за многобројне сиромашне емигранте придошле у Нови свет. Кроз ту капију прошао је мој деда по мајци Лука Лешановић 13. јула 1909, а баба Љубица са три кћеркице 26. октобра 1911. године – пола године пре пропасти „Титаника”. Донели су снимке Кипа слободе, Бруклинског моста, галерије „Мома”, а посебно монументалне зграде „Њујорк тајмса”. Приметио сам да је грађевина готово истоветна палати „Политика”, само што је много већа. Уз 122. годишњицу „Политике”, фотографије зграде „Њујорк тајмса” и острва Елис подсетиле су ме да сам први пут „Политику” листао у лето 1952, у Црној Бари, севернобанатском селу иза речице Златице – Аранге. Тамо смо као деца одлазили на летњи школски распуст код споменутог деде Луке Лешановића, повратника из Америке. Лука је изгледа био једини претплатник на „Политику” у том сеоцету. Понекад је „Политика” у речено време стизала са даном закашњења. На првој страници, на прилепљеној маркици, писало је: „Лука Лешановић, Црна Бара, задња пошта Чока”. Изгледа да је брже стизала из Београда до Чоке, него од Чоке до Црне Баре.

Народни музеј припрема 27. јануара тематско вођење о Светом Сави

Народни музеј Србије (НМС) је саопштио данас да је поводом обележавања празника Светог Саве, школске славе, припремио 27. јануара бесплатно вођење за посетиоце „Лик Светог Саве: уметност, мит и историја”, преноси Танјуг.

Otkrivene tajne nuklearnog bunkera nadomak srpske granice: Balkanski diktator sagradio grad pod zemljom

Kukeš se nalazi na severu Albanije , u području koje se često doživljava kao granica između severnog dela Albanije i juga Srbije. Ali ovaj grad nosi istoriju koja ide mnogo dublje od same geografije.

Нови Београд се није одужио Томи Девалду

Ранији омладински активисти и учесници омладинских радних акција (ОРА) из Земуна с пажњом негују сећања на време свог одрастања и младости. Тако су на Дан Југословенске народне армије (ЈНА), 22. децембра 2025. године, колегама из Новог Београда, с којима су радили на ОРА „Нови Београд ’68”, приредили пријатно изненађење. Наиме, један од млађих Земунаца, уз подршку Савеза удружења бораца, користећи вештачку интелигенцију, дигитално је репродуковао животни пут земунске породице Девалд од времена њеног досељавања у Земун до краја Другог светског рата. Посебна пажња посвећена је расветљавању револуционарног пута најмлађег члана породице Девалд – Томе.

Логор Бањица и Завод за принудно преваспитање омладине

У „Политици” је донедавно објављиван фељтон „Тајне Завода за принудно васпитање омладине 1942–1944” историчара Александра Стојановића. Аутор је у првом делу фељтона обрадио тему Бањичког концентрационог логора и његовог функционисања као великог мучилишта и стратишта свих српских антифашиста и родољуба различитих политичких убеђења, као што су били скојевци, комунисти, партизани, монархисти-четници и други симпатизери антихитлеровске коалиције тј. обични грађани и сељаци, који се нису дали покорити немачком окупатору и нису хтели да му служе као марионете и колаборанти.

Кад је занат био важан и златан

Панчево – Мало је данас традиционалних занатских радњи у Панчеву. Ради један крзнар, један часовничар, неколико бербера, обућара и посластичара, а по околним селима може се наћи понеки ужар, корпар, па и ковач и сарач... Тек је неколико мајстора, који на зидовима својих радионица имају Мајсторско писмо. Занат се задржао и у имену панчевачког Општег удружења, које броји неколико десетина чланова, док преимућство имају приватни предузетници.

Дрвени Врбашки град буди знатижељу Козарчана

Гра­ди­шка – Вр­ба­шки град на ли­ти­ци, на над­мор­ској ви­си­ни од 285 ме­та­ра, по­ред пу­та Гра­ди­шка–Мра­ко­ви­ца, ко­ји се пр­ви пут по­ми­ње у По­ве­љи угар­ског кра­ља Бе­ле Че­твр­тог 1244. го­ди­не, као ад­ми­ни­стра­тив­ни цен­тар жу­пе Вр­бас, и са­да бу­ди зна­ти­же­љу ме­шта­на Гор­њих Под­гра­да­ца. Сред­њо­ве­ков­на твр­ђа­ва Вр­ба­шки град и Цр­ква Све­тог Ђор­ђа, ко­ја чи­ни исту це­ли­ну, про­гла­ше­ни су на­ци­о­нал­ним спо­ме­ни­ком Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

Портрет из 16. века поново у фокусу: Ко је заиста насликан?

Тјудорски историчар Овен Емерсон, који је и ко-кустос нове изложбе портрета Ане Болен, тврди да портрет насликан више од пола века након њеног погубљења, а који се од 1882. године налази у Националној галерији портрета, у ствари приказује горњи део тела и лице њене ћерке, краљице Елизабете Прве.

Споменичка и језичка баштина

Косовскометохијски одбор Матице српске и Архив Косова и Метохије, иницијатори су књиге Митре Рељић „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина”.

Piramide u Gizi kriju tajnu staru 4.000 godina: Evo šta se zaista krije u piramidama

“Izgrađene za večnost” - ove tri reči koje turiste dočekuju na ulazu u plato Gize možda najbolje opisuju nameru graditelja koji su pre više od četiri hiljade godina primitivnim alatom podigli zdanje koje se i u drevno doba smatralo jednim od svetskih čuda.

Ove piramide su vekovima obavijene velom tajni: Svedoče o carstvu koje je uništio najveći osvajač u istoriji

Carske grobnice, odnosno nekropola dinastije Sisia (Xixia), smeštene na istočnim obroncima planina Helan, oko 30 kilometara zapadno od Jinčuana, glavnog grada Autonomne regije Ningsja Huej u severozapadnoj Kini, uvrštene su među najvažnije lokalitete sveta. Dinastija Sisia vladala je od 1038. do 1227. godine, kada je to područje osvojila vojska Džingis-kana.

Nova u poseti bradatoj kraljici: Pokušali su da je zauvek izbrišu iz istorije, ali ovo je ostalo

Mada nije bila prva žena koja je vladala drevnim Egiptom (istorijski podaci pominju bar dve njene prethodnice na prestolu ove moćne civilizacije), kraljica Hatšepsut ostavila je neizbrisiv pečat i svojim dostignućima i arhitektonskim nasleđem.