Заводљива празнина форме
Написана 1890. године, „Слика Доријана Греја” је свевремено инспиративан готички роман Оскара Вајлда, дело које не престаје да подстиче мисли и емоције читалаца, због вечно изазовних тема, од сукоба између добра и зла у човеку, као и невиности и грешности, преко односа између духа и тела, лепоте и ружноће, до љубави и пријатељства, као и значења уметничког стварања. Вајлдове бритке мисли о лажном друштвеном моралу, његовим мртвачким конвенцијама и страшном лицемерју, данас имају можда још убојитије дејство, у савременом друштву где су границе између лажи и истина постале још крхкије, порозније, а опседнутост лепотом тела и младошћу далеко трагичнија. Став да је срећа у животу краткотрајна и пролазна, у складу с трошношћу лепоте тела, наравно проблематичан, у нашем дивљачки конзумеристичком друштву постаје ужарена тема (коју, на пример, провокативно истражује планетарно успешан филм „Супстанца”). У том смислу, избор да се ово дело постави на сцену „Студио” Југословенског драмског позоришта врло је подстицајан, и с разлогом је изазвао нарочиту пажњу наше публике. И зато је посебна штета што уметнички домети ове представе нису виши.
