Сёрфер на чёрной волне

Мало који позоришни редитељ може да се похвали тиме да му је Иво Андрић долазио на генералне пробе, да му је лично Јосип Броз забранио представу „Кад су цветале тикве” и да је на Филмском фестивалу у Пули, на пројекцији свог филма „Нокаут”, седео поред Тита, Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор, све време гледајући у прстење на њеним рукама (док је жири мозгао о томе да ли ће и филм бити забрањен као „Тикве”), да је био ортак Анджеја Вајде, Бергмана, Херцога, Бертолучија, Бобија Фишера, Спаског, да је хеликоптером „одувао” публику на једној спектакуларној представи у Будимпешти – као ренесансна личност Боре Драшковића.