Милош 23 године живи са пресађеним бубрегом

Жи­вим у се­лу При­сло­ни­ца код Чач­ка. Шест ме­се­ци на­кон мог ро­ђе­ња, уста­но­вље­но је да имам че­ти­ри бу­бре­га и че­ти­ри мо­краћ­на ка­на­ла, то јест, че­ти­ри бу­бре­жне ча­ши­це и че­ти­ри мо­краћ­на ка­на­ла. По об­ја­шње­њу та­да­шњег ле­ка­ра то се до­го­ди­ло за­то што је тре­ба­ло да бу­дем бли­за­нац. То је би­ло да­ле­ке 1983. го­ди­не. Мо­јим ро­ди­те­љи­ма су та­да ме­ди­ци­на­ри ре­кли да спа­дам у је­дин­ствен слу­чај, а ми­слим да ни­су кон­крет­но зна­ли шта да ра­де са мном. Нај­пре сам ле­чен у Ин­сти­ту­ту за мај­ку и де­те, а он­да сам пре­ба­чен у Уни­вер­зи­тет­ску деч­ју кли­ни­ку у Тир­шо­вој, где је мој слу­чај пре­у­зео чу­ве­ни ле­кар, про­фе­сор Са­во Пе­ро­вић. Он је кон­ста­то­вао да је на­пра­вље­на гре­шка, да је тре­ба­ло да ле­ка­ри до­ста ра­ни­је из­ва­де две бу­бре­жне ча­ши­це, што би про­ме­ни­ло си­ту­а­ци­ју, јер би он­да два бу­бре­га на­ста­ви­ла да се раз­ви­ја­ју нор­мал­но.